Sportske price

Svetsko prvenstvo koje se odigralo u Španiji 1982. godine, ostaće upamćeno po nekim činjenicama. To je bio prvi šampionat sveta na kojem je učestvovalo 24 ekipe, pošto je usvojena ideja o povećanju broja učesnika,o kojoj se dosta govorilo tokom 70- tih godina prethodnog  veka. Format takmičenja je bio takav da se igralo dve faze po grupama.  Italija je postala prvak sveta, iako to niko nije ni mogao da nasluti da bi moglo da se desi, pogotovo posle, najblaže rečeno,  traljavo odrađene prve faze takmičenja. I nekako činjenica oko koje se slažu fudbalski stručnjaci širom sveta, ekipa Brazila koja je učestvovala na tom šampionatu je najjači tim ikada,koji nije uspeo da osvoji Svetsko prvenstvo.

Brazil je svakako sinonim za fudbal. Na svakom Svetskom prvenstvu na kojem su se pojavili, slovili su za favorite, ako ne favorit broj jedan za osvajanje turnira, onda svakako su ulazili u uži krug. Posle osvajanja prvenstva u Meksiku 1970. godine ,i generacije koja je bila predvođena Peleom, Brazil na sledeće dva prvenstva sveta nije mogao da ponovi takav uspeh. Vezali su dva polufinala za redom, ali kada je došlo prvenstvo u Španiji, nekako su svi očekivali novu titulu. Kockice su se složile, ekipa predvođena od strane selektora Telea  Santane, bila je sastavljena od vrhunskih igrača. Prva zvezda tima svakako je bio Ziko,nadimak koji ima “Beli Pele“, najbolje odslikava njegove fudbalske kvalitete. Način na koji je on izvodio slobodne udarce u tom periodu, tada je bilo nešto sasvim drugačije, tzv.suvi list ( kao što recimo Kristijano Ronaldo sada praktikuje ). Kapiten ekipe je bio Sokrates,” doktor “ kako su su ga zvali, igrač sredine terena koji je odskakao od svih u tom period svojim umećem i inteligencijom na terenu. Interesantan je podatak, da je Žunior, koji je usvakom drugom timu na svetu mogao slobodno da zaigra u napadu, ili sredini, morao da se zadovolji pozicijom levog beka na ovom prvenstvu zbog velike konkurencije. O svim ostalim igračima koji su činili ovaj tim na tom šampionatu, kao npr. Falkao, Eder, Seržinjo, Toninjo, mogla bi se pisati po jedna priča o svakom od njih.

U prvoj fazi takmičenja žreb ih je spojio sa SSSR-om, Škotskom, i  Novim Zelandom. Brazilci nisu imali nikakvih problema da savladaju sva tri rivala. Prva utakmica protiv Sovjeta, u Sevilji pred 68.000 navijača, pobedili su sa 2:1, golovima Sokratesa i Edera. Potom odrađuju rutinski posao protiv Škota 4:0 i ekipe Novog Zelanda  4:1. Selektor Škotske nakon meča koji je njegov tim odigrao protiv Brazila je izjavio: „ Bilo bi dobro za fudbal da oni osvoje prvenstvo. Nikada nije lako prihvatiti poraz, ali je ovo nešto drugačije“. Prva faza završena onako kako se i očekivalo, ubedljivo, atraktivno,maksimalan učinak i gol razlika 10:2.

U drugoj fazi Brazil se našao u takozvanoj „grupi smrti“. Italija i najveći rival Argentina. Prava poslastica za sve fudbalske sladokusce. Italija je prvu fazu prošla,pa moglo bi se reći i na sreću. Zhavaljujući boljoj gol razlici koju su imali od Kameruna. Sve utakmice su odigrali nerešeno, a njihova prva zvezda tima Polo Rosi nije postigao nijedan gol.

Pre šampionata u Španiji, Italiju je potresao veliki fudbalski skandal, u vezi nameštanja utakmica, tzv.Totonero. Igrači su hapšeni i u svlačionicama, posle utakmica, a umešan u sve to bio je i Paolo Rosi, koji je kažnjen zabranom igranja od dve godine, te je prvu svoju utakmicu posle te suspenzije odigrao dva meseca pre početka šampionata. Ali za selektora“ azura“ dileme nije bilo, Rosi će biti član prve postave. Na kraju se ispostavilo, najbolja moguća odluka.

Brazil je svoju prvu utakmicu te druge faze odigrao protiv svog večitog rivala Argentine,u čijem je timu tada igrao i Maradona. Pobedili su sa 3:1, i sve što je trebalo je da ostanu neporaženi protiv Italijana,i remi ih je vodio u polufinale.

Tadašnji reprezentativac Brazila Falkao, igrao je u Romi,i samim ti što je bio upoznat sa kvalitetom italijanskih igrača, selektor Tele Santana ga je na treningu pred meč,upitao : “ Igraš tamo,da li možeš da nam kažeš nešto više o njima“ ? Falkao mu je tom prilikom rekao: “Mnogi od vas me zezaju, i kažu da mi je mnogo lako da igram tamo, ali ponoviću, Italija je mnogo bolji tim nego što to rezultati pokazuju “.

“Ekipa Brazila je najbolja koju sam ikada gledao. Ti momci mogu da igraju sa povezom preko očiju, i opet će znati gde ko stoji na terenu“-  Paolo Rosi

Sve je bilo spremno za spektakl. 5. jul 1982. godine. Utakmica se igrala u Barseloni na tadašnjem stadionu Espanjola. Brazilski napad, protiv granitne odbrane Italije. Klaudio Đentile je jurio Sokratesa i tako ga jako čuvao,da je Brazilac prvo poluvreme završio sa pocepanim dresom. Na tom meču eksplodirao je Rosi, tri puta je šutnuo u okvir gola, i pogodio je sva tri puta. Selektora Enca Bearcota, italijanski mediji su kritikovali od početka turnira, zato što ima ogromno poverenje u ovog napadača, ali je posle ove utakmice mogao da zapuši usta svima. Italija je tri puta vodila,ali Brazil na kraju nije uspeo ni da izvuče remi. Dva puta su uspeli da izjednače rezultat, ali je na na kraju na semaforu pisalo, Italija- Brazil 3:2 . Fudbaleri u šoku, navijači u domovini nisu mogli da veruju da njihovi igrači završavaju takmičenje. Moglo bi se reći da je fudbalski svet ostao u neverici. Džonatan Vilson, britanski novinar, zapisao je : ” Ovo je dan, posle kojeg više neće biti moguće okupiti jedanaest najboljih u jedan tim da se igraju fudbala. Ovo je dan kada je sistem pobedio“.

Italijanski selektor Bearcot, suočen sa brojnim kritikama,prvenstveno vezanim za stil igre svoje ekipe,najzad je mogao da odgovori svojim kritičarima: “ Bilo je dosta ružnih priča. Mi smo treći gol dali posle kornera, kada su svi Brazilci branili svoj gol. Ponavljam svi Brazilci. A stalno nas optužuju da igramo na kontre“.

Što se tiče fudbalera Brazila, sledio je povratak kući.“ Nema ničeg loše izgubiti dostojanstveno,to je deo igre“, rekao je Ziko. Selektora Santanu na aerodromu su dočekali aplauzom. I pored ispadanja, ogromna većina cenila je stil igre, i način na koji je ekipa delovala na terenu. Nijednog momenta se nije odstupalo od njihovog lepršavog i napadačkog fudbala. Santana se tada obratio svojim igračima,rekavši: “ Ceo svet je oduševljen vama, budite ponosni na to“. Naravno,postojala je i grupa kritičara,koja je smatrala da se protiv Italije trebalo igrati drugačije, posvetiti malo više pažnje odbrani. „Smatram da je smešno reći da mi neumemo da se branimo, na ovom prvenstvu dali smo 15, a primili smo 5 golova. Protiv Italije imali smo više startova na njihove igrače, nego oni na naše, ali treći gol smo primili kada smo skoro svi bili u kaznenom prostoru. Izgubili smo od tima koji je iskoristio sve svoje šanse“, zaključio je Santana.

Sokrates je obećao navijačima: “ Vratićemo se za 4 godine sa peharom,osvojićemo šampionat”. Nisu uspeli. Na novi naslov najboljeg na svetu čekalo se 12 godina i prvenstva u Americi, a Sokrates, Ziko i ostali momci u istoriji fudbala, nesumnjivo ostaju upamćeni kao najbolji tim ikada,koji nije postao prvak sveta.