Sportske price

17 Feb, 2017

Severna Koreja i prvenstvo sveta 1966.godine – fudbal, politika i još ponešto

Generalna — Autor dembezuma123 @ 18:59

Kada bi vam neko pomenuo Severnu Koreju prve asocijacije na ovu zemlju bi svakako bile diktatura, nuklearne bombe, manjak demokratije. Malo ko bi pomislio na fudbal svakako. E pa reprezentacija Severne Koreje je prvi put učestvovala na prvenstu sveta 1966.godine u Engleskoj i pobrala simpatije velikog broja navijača.

Na ovaj šampionat Severna Koreja je došla nakon odigranog baraža protiv Australije. U ukupnom rezultatu bilo je 9:2. Istorijski uspeh za ovu zemlju. Jedan od tadašnjih reprezentativaca ove zemlje u dokumentarnom filmu koji je snimljen povodom uspeha ove generacije izjavio je da ih je na aerordromu pred polazak u Englesku ispratio i tadašnji predsednik države Kim Il- Sung:

Pred put nas je srdačno ugostio i rekao da su zemlje iz Južne Amerike i Evrope dominantne u fudbalu ali da insistira na tome da pobedimo jednu ili dve utakmice“- rekao je Rim Jung- Son.

Njihovo učešće na ovom prvenstvu naišlo je na veliko negodovanje mnogih evropskih zemalja, pre svega domaćina Engleske. Korejski rat koji se odvijao 50- tih godina prethodnog veka, a u kojem su Britanci stali na stranu Južne Koreje je nešto što je svakako bio valjan razlog da utiču na FIFA-u da zabrani učešće Severne Koreje na ovom turniru. U britanskom listu „Gardian“ između ostalog je i pisalo:

„Britanija odbija da prizna učešće Severne Koreje na šampionatu sveta i Ministarstvo inostranih poslova vrši veliki pritisak na FIFA-u da im zabrani dolazak“.

Pritisci nisu urodili plodom. Zabrane nije bilo. A jedina posledica britanske politike je bilo to da nije bilo dozvoljeno štampanje poštanskih markica koje bi na sebi imale zastave svih zemalja učesnica ovog prvensta, iz razloga što bi se na njima nalazila i zastava Severne Koreje.

Baza reprezentativaca ove zemlje bila je Midlzbro. Nakon sletanja u London vozom su otišli u ovaj grad. Atmosfera među stanovništvom je bila u najmanju ruku čudna. Nisu ništa znali o ovim ljudima sa drugog kraja sveta, a sve što su mogli da čuju i pročitaju nije bilo baš pohvalno.

Prvi korak ka pridobijanju simpatija bio je prilikom sastanka tadašnjeg gradonačelnika Džeka Butbija i korejske delegacije, pri kom je kapiten ove selekcije predao na poklon vezenu sliku ždrala koja se i dan danas nalazi u Dormanovom muzeju u ovom gradu. 
Izgled ovih fudbalera je bilo još nešto što je privuklo pažnju lokalnog stanovništva. U proseku su bili svi visoki oko 165 cm, nastupali su u crvenim dresovima, što su ujedno bile i boje lokalnog fudbalskog kluba. Uz sve to radilo se o vrlo skormnim ljudima, sa izuzetnim manirima.

Bernard Gent , bivši novinar je izjavio:

„Čitav grad ih je zavoleo. Pridobili su simpatije svih ljudi ovde. Na nekim mečevima su navijači više navijali za njih nego što su ikada navijali za Midlzbro“.

Prvenstvo je moglo da počne. Severna Koreja je bila u grupi sa Sovjetskim Savezom, Čileom i Italijom.
Prva utakmica protiv Sovjeta nije prošla dobro. Izgubili su sa 3:0. Druga utakmica je bila protiv Čilea i tu je napravljeno prvo veliko iznenađenje jer je završena nerešenim rezultatom 1:1. Usledio je poslednji meč grupne faze protiv Italije. Bila je potrebna pobeda za prolaz dalje, ali to je delovalo kao nemoguća misija.
Nakon neuspeha na nekoliko prethodnih šampionata Italijani su se nadali da bi u Engleskoj mogli ponoviti uspehe iz 1934. i 1938. kada su postali prvaci sveta. Ekipa predvođena selektorom Edmondom Fabrijem računala je na lagani trijumf protiv Severne Koreje. U stvari njima je bio dovoljan i remi za prolaz u narednu rundu.

Tog dana čudo se dogodilo. Hendikep za Italiju je bio taj što je u 30. minutu povredu kolena zadobio Đakomo Bulgareli i morao je da napusti meč. Zamena nije bilo. Ostali su sa deset igača. U 42. minutu Severna Koreja je postigla gol. Strelac Pak Doo- Ik. Među Italijanima je nastao pravi šok. Pokušali su da dođu bar do izjednačenja koje bi im garantovao prolaz dalje, ali svi napadi su bili uzaludni. Marino Perani je pred kraj meča imao dve odlične šanse ali uzalud. Rezultat je ostao 1:0 za Severnu Koreju. Italijani idu kući. Selektor Edmundo Fabri dobio je otkaz, a na prvenstvu sveta koje se odigralo 2002. godine Italija je bila poražena i od Južne Koreje. To su novinari naravno iskoristili da sa podsmehom konstatuju:

„Jadna Italija, trebalo im je 36 godina da to učine i evo dočekali su. Uspeli su da zaokruže poniženja na svetskim turnirima. Imaju poraze od obe Koreje“.

Severnu Koreju u 1/4 finala čekao je Portugal, sa jednim od najboljih igrača sveta u tom trenutku, Euzebiom. Na opštu nevericu svih ljubitelja fudbala koji su pratili taj meč Koreja je povela sa 3:0. Delovalo je kao da će se desiti novo čudo. Ali Portugalci su uspeli na kraju da rezultat poptuno preokrenu i slave sa 5:3.
To je bio kraj bajke za momke iz Azije. Postali su ljubimci navijača. Najviše su prirasli za srce ljudima u Midlzbrou. Došli su kao najveća enigma, uz ogromne proteste britanskih političara, a vratili se kao pravi heroji.

„ Tog dana kada smo pobedili Italiju,shvatio sam koliko je fudbal magična stvar. Domaći navijači su nas sjajno prihvatili. Shvatio sam da je fudbal igra koja može da unapredi i diplomatske odnose i da promoviše mir“, rekao je Pak Doo- Ik koji je kasnije postao vojni oficir i instruktor gimnastike.

Ostaje samo da se vidi da li bi i u budućnosti na nekim od fudbalskih takmičenja mogli da ponove sličan uspeh. Ko zna...


Komentari


Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me

Powered by blog.rs